Манастир Радовашница

About Манастир Радовашница

Манастир се налази двадесетак км од Шапца. Богослужења се обављају у капели Покрова Пресвете Богородице саграђене 1948 године. У току је обнова храма Св. архангела Гаврила и Михаила из времена Деспотовине који се у нашим пописима појављује 1541. године а у турским 1548. Храм је више пута рушен а последњи пут 1941. године је био миниран од стране Немаца. Чак и у порушеном храму вршена су богослужења, под ведрим небом. Од историјских чињеница битно је напоменути да Турци нису рушили овај манастир будући да се тадашње братство бавило соколарством и тако успевало да одржи ову светињу, јер су Турци били чувени љубитељи соколарства. У манастиру су се у 16 веку активно писале богослужбене књиге. Богослужења се и дан данас обављају у потпуности по светогорском Типику а св. Литургија се служи сваки дан. Капела Покрова Пресвете Богородице саграђена 1948, па је 1988 године проширена и освештана. У манастиру се налазе велике светиње и извор воде на коме је и саграђена капела. Ова вода је изузетног квалитета за пиће и делује лековито на многе болести, тако да је многобројни верници и становништво околног села користе за пиће и као лек. Једна од највећих светиња је целивајући крст, у коме се, поред каменчића са Богородичиног Гроба и честица Часног Крста, налазе и мошти Св. Јована Крститеља, светих апостола Андреја Првозваног, Петра и Павла, Св. Николаја Мирликијског, светих великомученика Ђорђа и Димитрија, Василија Великог, Григорија Богослова, Јована Златоустог, Св. Саве Освећеног, Антонија Великог, Серафима Саровског и Св. Пантелејмона. Такође у цркви се налази икона Св. Николаја Мирликијског Чудотворца, са честицама његових моштију као и икона Невске Богородице Брзопомоћнице, коју је манастир добио на дар од Руске Православне Цркве. Радовашница чува и мошти светих превлачких великомученика, као и Св. великомученика Димитрија и руских новомученица, кнегиње Јелисавете и монахиње Варваре. У посебном кивоту чува се ребро Св. Теодора Тирона, које су монаси манастира Хопово донели на поклон Радовашници 1965. године. Манастирску обитељ чине архимандрит хаџи Николај Малишић (старешина манастира), синђел Филимон Зековић, синђел Нифонт Павловић, монаси Захарије Томић и Матрона Павловић, као и мати Магдалина Мркшић, некадашња игуманија манастира Фенек. У Радовашници борави и знаменити духовник, архимандрит Авакум Росић, из манастира Св. Стефана у Сланцима. Тренутно је у манастиру и неколико искушеника, који се, слава Господу, припремају за монашки подвиг и вредно раде на економији. Садашње братство манастира успешно приводи обнову храма крају а највећи допринос томе је ктиторство сестре хаџи Милице Абт из Базела која је руковођена обећањем Господа да ће сваки који остави земаљска блага имена Господњег ради, добити живот вечни, поклонила целокупну своју имовину манастиру по благослову Епископа Шабачког Лаврентија и духовном руковођењу о. Николаја. Ова скромна жена срцем посвећена вери, нашла је свој молитвени мир и оно за чим јој је душа цео живот тежила, а што нису могла овоземаљска блага дати, управо у Радовашници, овом светом и мирном кутку Господњем. Њеним несвакидашњим подвигом и почела је обнова храма св. Архангела Гаврила и Михаила која се већ приводи крају. Овим путем апелујемо на све људе да се прикључе својим донацијама, молитвама и помогну фрескописање храма. У оквиру манастирске економије у функцији је и воденица саграђена на потоку Радовашница према коме је манастир и добио име. Манастирски приходи су скромни и углавном се све издржава са економије на којој ради братство, искушеници а некад и гости ако су вредни. Братство манастира парохијски опслужује неколицину околних села. Добродошли у ову светињу и оазу духовног мира подно Цера и свако добро у Господу са поздравом Христос Васкрсе !